Zauvek...

Dobrodošli na moj blog

23.02.2009.

Nastavak 1. poglavlja

Nakon žurke pomogle smo Sibil i njenim roditeljima da raščiste lom i negde oko tri ujutru odvukle smo se na spavanje. Sibil se zanesvestila čim je spustila glavu na jastuk, ali Erika i ja nismo mogle da zaspimo. Možda zato što smo bile u vrećama za spavanje na podu, a možda zato što se Sibil odvaljivala od hrkanja.
Erika šapnu: "Majkl je sladak dečko...šta ti misliš?"
"Previsok je za tebe", rekoh joj. "Bila bi mu do pupka."
"To bi mu se možda i svidelo."
"Oh, Erika!"
Ona nasloni glavu na lakat i reče: "Sviđa ti se, zar ne?"
"Ne budi šašava... nismo ni dve reči prozborili."
Okrenula sam se ka zidu.
"Da... ali ipak ti se sviđa."
"Ma, spavaj više!"
"Pitao me je za tvoj broj telefona i kako se prezivaš."
Okrenula sam se nazad. "Stvarno?"
"Aha... ali valjda te to ne zanima." Uvukla se u svoju vreću za spavanje.
Šutnula sam je u šali, a onda smo se obe nasmejale i zaspale.

Erika i ja smo prijateljice od sedmog razreda. Dobro se slažemo, jer je ona otvorena i opuštena, a ja nisam. Kaže da mora biti takva da bi kompenzovala to što je niska. Visoka je jedva metar i po - pa se nisam šalila kada sam rekla da bi Majklu bila do pupka. Čitava porodica joj je tako sićušna. Tako joj je pradeda dobio prezime. Došao je iz Rusije a da nije znao ni reč engleskog. Kada su ga, pošto se iskrcao, pitali kako se zove, nije razumeo. Umesto da ga samo nazovu Koen ili Golberg, kako su imigracioni službenici često radili s jevrejskim izbeglicama, taj čovek ga je odmerio i zapisao g. Smol. Erika se kune da će, ako se ikada bude udala, to biti za nekog tako ogromnog da će im deca, ako ih budu imali, bar imati prilike da porastu do neke normalne veličine.
Mada, to što su bili mali nikome u njenoj familiji nije naškodilo. Njena majka je Džulijet Smol, filmski kritičar. Njeni prikazi se objavljuju u tri velika časopisa. Zahvaljujući njoj Erika je sigurna da će se upisati na Redklif, iako joj ocene nisu toliko jake. meni je prosek 92, pa me je skoro šlog strefio kada sam videla rezultate prijave. Bili su ispod proseka. Erika je prošla znatno bolje. Ja se zaista bojim da ću se nad zaista bitnim stvarima raspasti, a to se njoj nikad ne dešava. I po tome se razlikujemo.

21.02.2009.

1. poglavlje

Džudi Blum ima kćer (kojoj je ova knjiga posvećena),  sina i poćerku. Drago joj je što se neke stvari na primjer osjećanja, nikad me mijenjaju.

ZA RENDI
kao što sam i obećala... s ljubavlju

1. Poglavlje

Sibil Dejvison je genije, i kresnula se s najmanje šestoricom tipova. To mi je lično rekla, kada je poslednji put bila kod svoje rođake Erike, koja mi je super prijateljica. Erika kaže da je to zbog Sibilinog problema s gojaznošću i potrebe da se oseća voljenom - to s kresanjem. Koeficijent inteligencije genije je samo sreća, ili geni, ili već nešto. Nisam baš sigurna da su ta objašnjenja potpuno tačna, ali Erika obično dobro proceni čoveka.
Ne poznajem Sibil baš dobro, pošto ona živi u Samitu, a mi u Vestfildu. Erika i ja smo iz dva razloga odlučile, u poslednjem trenutku, da odemo za Novu godinu kod nje - najpre jer nas je tada pozvala, a i nismo ni imale nešto pametnije u planu.
Ispostavilo se da je to bila sedeljka. Bilo nas je možda dvadesetak. Sedili smo na podu oko niskog stočićau Sibilinoj dnevnoj sobi. Na stolu je bilo nekoliko posuda vrelog rastopljenog švajcarskog sira i korpice s kockicama hleba. Svi smo imali dugu, dvokraku viljušku kojom se hleb nabada, a onda se umoči u sir. Bilo je prilično ukusno. Smazala sam otprilike dva zalogaja kad mi neki tip reče: "Ostalo ti je malo na bradi."
Bio je pored Erike i nekako se nagnuo preko nje. "Hoćeš da obrišem?" I pruža mi maramicu.
Nisam mogla da ocenim da li me zeza, ili šta već.
Kažem mu: "Mogu sama da obrišem bradu", i pokušam da progutam hleb.
"Ja sam Majkl Vagner", reče mi on.
"Pa?" - odgovorih, a Erika me značajno pogleda.
Predstavila se Majklu, a onda me potapšala po glavi i rekla: "Ovaj idiot je moja prijateljica Ketrin. Ne obraćaj pažnju na nju... pomalo je neobična."
"Primetio sam", reče Majkl. Nosi naočare, ima gomilu riđeplave kose i mali mladež na levom obrazu.
Spopade me neki ludi poriv da ga dodirnem.
Skrenula sam pogled i nastavila da bockam hleb. Tip pored mene reče: "Ja sam Fred. Živim odmah do Sibil. Brucoš sam na Dartmutu." Nažalost, bio je i odvratan.
Posle nekog vremena potpuno sam ga isključila, ali on toga nije bio svestan, pa je nastavio da blebeće. Daleko me je više zanimalo šta je Majkl pričao Eriki. Pitala sam se gdje li ide u školu i nadala sam se da je to negde blizu, Ratgers, na primer. Erika mu je rekla da smo iz Vestfilda, da smo maturanti, i da ćemo prespavati kod Sibil. A onda joj je Majkl predstavio neku devojku po imenu Elizabet, i ja sam se okrenula taman na vreme da vidim kako grli bledu tamnokosu curu pored sebe. Ipak sam se pretrvarala da me zanima Odvratni fred.
Sibil je u ponoć upalila i ugasila svetla, i Fred mi je poželeo srećnu Novu godinu, a onda pokušao da mi nagura jezik u usta. Ja sam čvrsto stisnula usne. Dok me je ljubio, posmatra kako Majkl ljubi Elizabet. Bio je mnogo viši nego što sam isšrva mislila, i mršav, ali ne žgoljav.

21.02.2009.

Džudi Blum - Zauvek

Zdravo! na ovom blogu cu pisati (svaki dan po jedan dio) knjige Zauvek od Džudi Blum. Knjiga je stvarno prelijepa, tinejdzerska. Pa ko zeli, nek izvoli. Naslov orginala je Judy Blume - Forever... Eto ako imate komentare da dodate, ili slicno diskusije neke, ostavljajte ovdje. Pozdrav!




Zauvek...
<< 02/2009 >>
nedponutosricetpetsub
01020304050607
08091011121314
15161718192021
22232425262728